Tuzna uspovijest momka koji je napustio svoju domovinu: “Nedostaje mi miris moga doma…”

Kažu da je lako otići i potražiti bolje mesto za svoj opstanak. Kažu da je lako da u jedan kofer spakuješ sve ono što je bilo lepo, a ono što te povredilo ostaviš i zaboraviš.
Zaista deluje kao avantura, izgleda novo i sasvim lako, ali sve do samog trenutka kada treba da spakuješ taj kofer i da odeš, i da sve ono što si gradio izgubiš zbog svog novog početka.

Kada se sagneš da zavežeš pertle i kažeš poslednje zbogom, tada jedna knedla zastane u grlu, ali ubeđuješ sebe da će biti bolje kada odeš.
Postaje bolje sa samim odlaskom, sa novim životom koji te čeka, sa svim onim što treba da se vidi i uradi.

Ispunjen si obavezama, novim dešavanjima, novim ljudima i željom da se stigne do cilja. Ali, postavljaš sebi jedno pitanje, da li si srećan u svim tim dešavanjima daleko od kuće?

Nikada nisam mislio da ću priznati, ali koliko god da sam voleo da budem samostalan i da često menjam mesta kada mi postane dosadno, hvatam sebe u dugim razmišljanjima o prvom domu, rodnom mestu gde sam odrastao.

I pored toga što sam mnogo proputovao i video mnogo, razne ljude i razne priče, suočio se sa mnogo problema, nikada nisam prestao da mislim na ulicu u kojoj sam prvi put vozio svoj bicikl.

Još uvek mi se vraća miris svežeg hleba iz stare bakine furune i ukus slatkoga od divljih jagoda koje mi je majka pravila.

Nedostaje mi dečiji smeh drugara iz naše ulice.

Kada zatvorim oči, vidim pejzaž obližnje planine i naviru mi suze zbog svih sećanja koja su izbledela negde u vazduhu.

Poželim da sada mogu da potrčim ogromnom livadom kamilice i da se bacim na zemlju kada stignem negde do sredine.

Nedostaju mi ta bezbrižnost i ta sloboda kada sam mogao da kažem da uživam dok živim.

Dozivali su me kad god sam bio zadubljen u svoje misli i nisam mogao da pobegnem, a kada sam otišao mislio sam da će sve biti drugačije.
Ali, u životu sve ima svoju cenu.

Neke stvari izgubiš da bi dobio nove, nema kajanja i nema nazad, tvoj izbor definiše tvoj životni put.

Ali, koliko god da ne želiš da priznaš sebi, samo se u svom domu osećaš kao kod svoje kuće. U suprotnom, svuda ćeš imati onaj osećaj koji će te podsećati da to nije tvoj dom.

I bez obzira gde stigneš, jednoga dana ćeš morati da se vratiš da ispuniš svoju dušu i da se ponovo osetiš živim…

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *